Da li je samokontrola mit?

Da li su samokontrola i snaga volje precenjeni i šta nas zapravo vodi do ostvarenja ciljeva?

 

Ako biste pročitali neka od skorijih istraživanja na temu samokontrole, zaključili biste da se naučnici i psiholozi slažu da ljudi veoma teško uspevaju da odole iskušenjima, kao i da to nije presudno da ostvare (ili ne ostvare) ono što su naumili. S druge strane tradicionalna definicija discipline se svodi na to da radimo nešto što je za nas dobro čak i kada ne osećamo trenutnu želju za tim.

Ko je onda kriv kada preskočite trening ili pojedete kolač?

Pre nego što počnete da se osećate loše kada Vam se to desi, morate znati da nisu svi podjednako dobri u samokontroli i da bi možda trebalo usmeriti fokus na vešto izbegavanje iskušenja umesto na bezuslovno jačanje volje. Psiholozi tvrde da mnogi ljudi koje smatramo disciplinovanim skoro uopšte ne koriste snagu volje za svoje svakodnevne aktivnosti. Drugim rečima, ti ljudi svakako uživaju u vežbaju, učenju novih stvari ili zdravoj hrani.

Na osnovu studije koju su sproveli psiholozi Marina Milyavskaya i Michael Inzlich na uzorku od skoro 200 studenata jednog univerziteta u Kanadi, došlo se do zaključka da vežbanje samokontrole ne mora neminovno da bude u korelaciji sa uspehom. Studenti koji su vežbali samokontrolu su se čak osećali pomalo iscrpljeno. Najuspešniji na kraju semestra su bili oni koji su bili izloženi najmanjem broju iskušenja.

Čemu onda toliko hype-a u vezi sa samokontrolom i šta možemo da naučimo iz toga?

Ljudi koji su “bolji” u samokontroli jednostavno imaju bolje izgrađene navike (pored toga što zapravo žele da vežbaju). Ako niste u toj grupi trkača i vežbača, evo nekoliko trikova koje biste mogli da probate:

Trenirajte u paru ili u grupi: ako ne možete sami da se naterate da odete na trčanje po hladnom ili kišnom danu, unapred dogovoren trening u trkačkom klubu ili sa prijateljem će Vas svakako naterati da obujete patike.

Planirajte unapred svoje obaveze i odredite vreme za trening: ako ostajete duže na poslu ili često posle posla imate druge obaveze, neka trening postane deo Vaše jutarnje rutine. Budite ipak realni, pa teške treninge I treninge dužine radije ostavite za vikend ili dan kada imate manje obaveza.

Pazite na obroke i imajte uvek spremnu užinu u torbi: sigurno Vam se mnogo puta desilo da pojedete nešto što se ne uklapa u Vaš plan ishrane, samo zato što niste imali drugu opciju pri ruci, a bili ste gladni ili ste tek završili trening. Da se ovo ne bi dešavalo uvek imajte pri ruci zgodnu užinu koja staje u torbu, poput kesice orašastih plodova ili energetske pločice kao što je Frutabela.

Učinite vežbanje zabavnijim i razbijte rutinu: razmislite o novoj plej listi za trčanje, novoj ruti po delu grada koji volite ili se takmičite sami sa sobom i vodite dnevnik svog napretka, bilo da  je u pitanju brzina ili izdržljivost.

Da zaključimo, samokontrola je važan faktor u postizanju određenih ciljeva, ali svakako nije presudna I svakako ne treba da se osećamo loše ako se ne držimo plana u svakom trenutku. Umesto na samokritiku, usmerite svoju energiju na to kako da stvorite zdrave navike i dugoročno se držite njih. Srećno!