Joga i trčanje

Joga je poslednjih godina sve više zastupljena u redovnim treninzima vrhunskih sportista. Posebno je koriste maratonci i ultramaratonci, upravo zbog toga što takve discipline zahtevaju ne samo fizički trening, nego i mentalnu i duhovnu ravnotežu i istrajnost.  Joga i trčanje veoma su korisni kao kombinovani sportovi. Pravilno izvođenje joga vežbi  obogaćuje treninge trčanja, prvenstveno aktivirajući i rastežući grupe mišića koje su bile zapostavljene. Ostale prednosti joge su povećanje fleksibilnosti i snage, ravnoteža, produbljeno disanje kao i veći kapacitet pluća, smanjen krvni pritisak i nivo holesterola, poboljšana VO2 max, obezbeđivanje prevencije od povreda i druge, brojne dobrobiti.

 

Hata joga se sastoji od izvođenja određenih položaja tela (asana), tehnika disanja (pranajame) i duboke relaksacije (joga nidre).  Joga vežbama angažujemo maksimalan broj mišićnih grupa koje pokreću unutrašnje i spoljašnje delove tela. U joga asani, dok se zadržavamo u tom položaj, dopuštamo da se organizam adaptira i maksimalno iskoristi sve prednosti koje taj položaj nudi. Takođe, smanjuju se hormoni stresa i uravnotežuju endokrini i nervni sistem. Tehnike disanja nam kod trčanja pomažu da ostvarimo veći dotok kiseonika i povećavanje kapaciteta pluća.

Trkači imaju veoma često tendenciju da budu dosta napeti, što dovodi do smanjenja obima u pokretu zglobova. Kako starimo, nepokretljivost uzrokuje mnoge bolesti kao što su artritis, giht, bolovi u leđima, bolovi u kolenima, proširene vene i još mnogo toga. Joga sprečava ove poremećaje i omogućuje duži životni vek. Mnogi trkači ne uspeju da uspostave ravnotežu na početku svojih trkačkih treninga, što kasnije dovodi do posledica – hroničnih bolova i marginalizovanih povreda. Tokom vremena, trčanje uzima danak delovanjem na tetive i vezivno tkivo, gde može doći do stezanja u grudima, ramenima i gornjem delu vrata, kao i slabosti u kukovima i nogama. Trkači se uglavnom žale na bolove u leđima, u kolenima, na usku zadnju ložu i bolove u stopalima. Bolovi koje trkači osećaju ne dolaze od trčanja, već od neravnoteže koja se kroz trčanje ispoljava i može da se pogorša. Oštećenja tela kod trkača su često posledica preteranog naprezanja ili pada.

Joga sprečava oštećenja kolena i ispravlja deformitete kičme i kukova. Ona podstiče usmeravanje svesne pažnje na ravnotežu, polozaj tela i poravnanje, čime se poboljšava trening i uspostavlja uspešna prevencija od povreda. Hata joga savršeno kordiniše mišićnu kontrolu, koja izuzetno pogoduje praksi trčanja. Kroz redovne teninge mi možemo ojačati sve mišićne grupe koje podržavaju i stablizuju skeletni sistem. Ovakvi treninzi obogaćuju i unose svežinu u rutinske trkačke treninge. Istezanje kukova i mišića pregibača omogućava veći opseg podizanja kolena i samim tim povećanje brzine. Fleksije (savijanje trupa unapred iz kukova) olakšavaju tenziju u donjem delu leđa i istovremno jačaju trbušne mišiće koje su izvor snage. Joga nam pomaže da otkrijemo probleme pre nego što se ustale. Takođe, bolovi u telu nas mogu upozoriti na neki problem koji se još nije manifestovao, a u tom slučaju upotrebljavamo vežbanje joge kao prevenciju.

Hata joga vežba i jača noge i stopala štiteći zglobove, kolena, kukove i kičmu. Hata joga angažuje svaki mišić, zglob, ligament, tetivu, nerv, krvne sudove i organe u telu. Uz pomoć joge izbegavamo povrede mišića zglobova i celog skeletnog sistema. Podnosi se lakše fizičko naprezanje sa minimalnom nelagodnošću.

 

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPin on PinterestShare on LinkedInEmail this to someonePrint this page