ŠARENA TRKA – MILENA BERIĆ BOJI CRNO BELI TRKAČKI SVET
Autor
Izvor trcanje.rs
Organizatorka najšarenije trke u regionu, kao i osnivačica RUNNINGa, Milena Berić, današnja je gošća našeg sajta. Mi mislimo da je Mila sjajna sagovornica u okviru serije intervjuasa poznatim licima sveta trčanjakoja ide svake srede, a verujemo da je ispunila i vaša očekivanja.
Predstavite nam se u 3 rečenice
Moje ime je Milena Berić i rođena sam ‘82. godine, magistar sam komunikologije i bivša profesionalna atletičarka. Posle 6 godina rada i studiranja, krajnje neplanirano, 2010. sam postala sama svoj boss pa sam, između ostalog, krajnje spontano krajem 2012. godine osnovala RUNNING a danas sam jedno od odgovornih lica i u KROKODILu.
Volim kreativnost preduzetništva i njegovu nemerljivu slobodu koja je jednaka onoj koju nam pruža trčanje.
Tvoj najveći trkački uspeh ili uspeh u trčanju
Moj najveći trkački uspeh je definitivno RUNNING i sve ono što je svojim delovanjem i programima pružio i pruža lokalnoj zajednici a pre svega razvoju rekreativnog trčanja u Srbiji.
Najveća lekcija tokom profesionalne karijere u trčanju
Faktori svakog uspeha su 80% planiranja/spremanja i 20 % realizacije, posvećenost, disciplina i rad.
Profesionalni sport je rezervisan za talentovane pojedince koji osim gore navedenog imaju i adekvatne predispozicije po rođenju pa i uslove za težak rad, dok je rekreativni sport rezervisan za sve i predstavlja zdrav duh, telo i zdrav način života.
Kako vidite trkački region?
Pretpostavljam da govorimo o rekreativnom trčanju 🙂
Početkom sada već davne 2012. godine kada sam se vratila iz Nemačke u Srbiju spremala sam se za Beogradski maraton, sa tada tek osnovanom road running ekipom sajta trčanje.rs, i sećam se da mi je bilo fascinantno što naša jedinstvena grupa ima dvadesetak trkača.
Bili smo jedina grupacija rekreativnih trkača u Srbiji! Možete da verujete?! Danas apsolutno svaka osoba u Srbiji poznaje nekoga ko je istrčao ili planira da istrči neku maratonsku trku.
U skladu sa činjenicom da danas trkačka zajednica broji nekoliko hiljada ljudi, u Srbiji praktično svaki veći grad organizuje maraton. Ovakav rapidan razvoj rekreativnog trčanja je, inače, poslednjih dvadesetak godina trend u svetu, a eto čini mi se da je te 2012. godine sazrelo vreme da se u Srbiji i regionu formira energija, pojave hrabri ljudi entuzijasti i da se u godinama koje su usledile i kod nas ova promena desi.
Koji je glavni problem (i moguća rešenja) u tvojoj sferi delovanja u trčanju.
Ja nikada ne bih rekla problem. Iskreno ni ne volim tu reč jer u nju u ovom kontekstu i ne verujem. Problemi po meni, dokle god smo živi i zdravi ne postoje, već postoje izazovi sa kojima se suočavamo i nalazimo rešenja za njihovo prevazilaženje. Tako da bih Vaše pitanje malo modifikovala, ako dozvolite u „Koji je glavni izazov”.
Glavni izazov u mojoj sferi delovanja je zadržati trkače aktivnim. Iznalaziti načine da ih konstantno animiraš, edukuješ, nagrađuješ i uključuješ aktivno u svoje programe.
U RUNNINGu mi volimo da se samozovemo RUNNING porodicom jer nekako naši članovi rastu sa klubom i godinama su tu. Ovo se postiže njihovim uključivanjem u procese upravljanja organizacijom i donošenja odluka. Mi glasamo o svemu i zajednički donosimo odluke. Svi imaju jednaku pažnju svih pa osećaju i neku vrstu odgovornosti i obaveze. Ovo je naš način da se suočavamo sa gore pomenutim izazovom.
Naravno zbog ovakvog izabranog modela nikada naše članstvno nije premašilo broj od 100 ljudi ali to nam je za sada OK jer radimo sa članovima polu-individualno i na specifičan način. Kako se budemo razvijali kao klub i kao RUNNING porodica suočavaćemo se sa novim izazovima i po potrebi menjati modele.
Zašto su nove trke poput Serbia Marathon-a važne?
U ovom trenutku u Srbiji verujem da su sve trke važne na svoj način.
Svaka trka animira neku drugu grupu ljudi i svaka doprinosi razvoju rekreativnog trčanja u čitavom regionu.Ono što je po meni najvažnije jeste da apsolutno svaka trka danas doprinosi boljitku svesti, opštem zdravlju i duhu našeg naroda.
Vremenom će ostati samo najbolje, najkvalitetnije trke. Onda kada trkači u Srbiji budu bili iskusni, zreli i formirani i kada budu zahtevali uslove učešća upravo one koje im pružaju međunarodne trke sa najboljim praksama. Tada će samo najbolji ostati. Get ready!
Šta misliš koliko ljudi trči u Srbiji?
Aktivno nekoliko hiljada ljudi a sa onima koji se uključuju i isključuju iz rekreativnog trčanja još toliko 🙂
Gde vidiš trčanje u Srbiji za 10 godini?
Verujem da će se u godinama koje dolaze trend razvoja i promocije rekreativnog sporta i trčanja nastaviti. Svakako ne istim tempom već sporijim, a za deset godina očekujem blagu stagnaciju kada će polako početi da se podrazumeva bavljenjem rekreativnim trčanjem. Tada više neće biti wow! kada čujete da je neko istrčao polumaraton već druženje i zabava koji se podrazumevaju… način života.
Na ovom mestu je sada Evropa pa i svet. Ka tom mestu polako ali sigurno idemo i mi! Ovo je takođe mesto na kome će ostati samo najkvalitetnije trke i trkačke organizacije u Srbiji. One koje budu imale kapaciteta da se suočavaju i adaptiraju na promene i izazove koje ovo vreme donosi.
Omiljena trka, a da nije tvoja ili tvog prijatelja?
Jeste kliše i znam da je kliše ali ja baš volim Ljubljanski maraton 🙂
Koji je tvoj trik da aktiviraš moju mamu-sestru koja se nije bavila sportom poslednjih 30 godina?
Za početak ih prevarim 🙂 Predložim im da samo jednom, ali samo jednom, probaju samnom da se ispričaju na laganom trčanju-brzom hodanju a ne na kafi. Posle tog jednog puta znam i sigurna sam da će biti uhvaćeni u taj jedinstveni trkački osećaj sreće i ispunjenosti koga se neće odreći tako lako. Osećaj letenja!
Ovako sam prevarila svog partnera koji nikada nije trčao, a evo posle osam meseci misli da je to najbolja stvar koja mu se desila poslednjih godina 🙂 OK ne ljutim se što to više nisam ja 😛
Fanovi pitaju
Šarene se i vaša pitanja upućena Mili, od trkačkih saveta, preko merenja pigmenta u gram do nekih životnih filozofija. Hvala svima koji su pratili naš insta story i učestvovali, a sada slede odgovori.
Kako smanjiti pace tj. kojim tipom vežbanja i kojim vežbama?
Sigurno gubitkom kilaže 🙂 ako je potrebno, vežbama snage i stabilizacije, a uz to plus kombinacijom intervalnih istrčavanja i dužinskog trcanja.
Kako si motivisala Vladimira Arsenijevića da potrči?
Prevarila sam ga 🙂 buahaha 🙂 da proba kombinaciju minut trčanja, minut brzog hodanja, samo jednom zbog mene i kaže mi kako se oseća i eto 🙂 hormoni sreće su dalje učinili svoje!
Koliko kilograma boje ste spremili za ovogodišnju trku?
Dve stotine kilograma plus topove koji ispaljuju boje plus mnogo novih iznenađenja!
Da li može ove godine da bude organizovana trka na 3km ali da kategorije budu juniorke seniorke? I da bude na primer posebno starije, posebno mlađe juniorke? I da li će biti trka na 500m za malce od 3-4 godine?
Ove godine postoje dve dečije trke. Jedna za mališane do predškolskog uzrasta i druga za uzrast do 10 godina. Trka je rekreativnog karaktera i svako ko može kontinuirano da hoda 40 minuta može i da pretrči ili hoda 5 kilometara. Kategorije za juniorke, seniorke neće nikada postojati jer je ovo trka zabavnog karaktera i nema plasmana. Ideja je da se kroz sport i trčanje dobro zabavimo taj dan!
Poštovana Mila, koliko praha boje se baca na trkača u prolazu i koliko kg se utroši za celu trku?
U toku trke i posle nje se potroši oko 200 kilograma boje a koliko se baca na trkače zavisi od dubine ručnog zahvata našeg volontera 🙂
Koja ti je omiljena boja?
Verovatno plava 🙂
Trkom slavimo prvi dan jeseni, može li biti više žute boje, da nadoknadimo sunce?
Može!
Da li je u toku neke ranije color running trke donela odluku o nekom novom početku?
Jesam 2016. godine 🙂 U toku svake trke, u stvari, ja donosim neke odluke a čini mi se da su to najbolje odluke koje donosim generalno u životu. Mislim da moje mišljenje dele svi trkači!
Trka vam je baš odlična, skroz otkačena ideja. Kako ste zapravo došli na tu ideju da organizujete ovakvu trku?
Trka s bojama je jedna ako ne i najpopularnija tematska trka na svetu već nekoliko godina unazad. Ja sam imala žarku zelju da je dovedem i u Srbiju i nas region a posebno nakon nekoliko poseta Indiji kada sam videla i osetila festival HOLI. Iako je zvanični Color run bila preskupa opcija rešila sam da osnujem našu lokalnu trku sa istim konceptom i eto ga Color RUNNING naravno po našem klubu RUNNING.